Сиромах који ходи у безазлености својој бољи је него опаки уснама својим, који је безуман.
Кад је душа без знања, није добро; и ко је брзијех ногу, спотиче се.
Лудост човјечија превраћа пут његов, а срце се његово гњеви на Господа.
Богатство прибавља много пријатеља, а сиромаха оставља пријатељ његов.
Лажан свједок неће остати без кара, и ко говори лаж, неће утећи.
Многи угађају кнезу, и свак је пријатељ човјеку податљиву.
На сиромаха мрзе сва браћа његова, још више се пријатељи његови удаљују од њега; виче за њима, али их нема.
Ко прибавља разум, љуби душу своју; и ко пази на мудрост, наћи ће добро.
Свједок лажан неће остати без кара, и ко говори лаж, погинуће.
Не доликују безумном милине, ни слузи да влада кнезовима.
Разум задржава човјека од гњева, и част му је мимоићи кривицу.
Царева је срдња као рика младога лава, и љубав је његова као роса трави.
Безуман је син мука оцу својему, и свадљивост женина непрестано прокисивање.
Кућа и имање нашљеђује се од отаца; а од Господа је разумна жена.
Лијеност наводи тврд сан, и немарљива душа гладоваће.
Ко држи заповијести, чува душу своју; а ко не мари за путове своје, погинуће.
Господу позаима ко поклања сиромаху, и платиће му за добро његово.
Карај сина својега докле има надања и на погибао његову да не прашта душа твоја.
Велик гњев показује кад прашташ кар, и кад опростиш, послије већма покарај.
Слушај свјет и примај наставу, да послије будеш мудар.
Много има мисли у срцу човјечијем, али што Господ науми оно ће остати.
Жеља човјеку треба да је да чини милост, а бољи је сиромах него лажа.
Страх је Господњи на живот; у кога је он, борави сит, нити га походи зло.
Љењивац крије руку своју у њедра, ни к устима својим не приноси је.
Удри потсмијевача да луди омудра, и разумнога накарај да разумије науку.
Син срамотан и пријекоран упропашћује оца и одгони матер.
Немој, сине, слушати науке која одводи од ријечи разумнијех.
Неваљао свједок потсмијева се правди, и уста безбожника прождиру на неправду.
Готови су потсмјевачима судови и безумницима бој на леђа.
