Ко љуби наставу, љуби знање; а ко мрзи на укор, остаје луд.
Добар човјек добија љубав од Господа, а човјека зликовца осуђује.
Неће се човјек утврдити безбожношћу, а коријен праведнијех неће се помаћи.
Вриједна је жена вијенац мужу својему; а која га срамоти, она му је као трулеж у костима.
Мисли су праведнијех праве, а савјети безбожнијех пријевара.
Ријечи безбожнијех вребају крв, а праведне избављају уста њихова.
Обарају се безбожни да их нема, а дом праведнијех остаје.
Према разуму свом хвали се човјек; а ко је опака срца, презреће се.
Ко се снебива, а има слугу, бољи је од онога који се велича а хљеба нема.
Праведник се брине за живот својега живинчета, а у безбожника је срце немилостиво.
Ко ради своју земљу, биће сит хљеба; а ко иде за беспослицама, безуман је.
Безбожник жели обрану ода зла, али коријен праведнијех даје је.
Зломе је замка у гријеху усана његовијех, а праведник излази из тјескобе.
Од плода уста својих сити се човјек добра, и плату за дјела своја прима човјек.
Безумнику се чини прав пут његов; али ко слуша савјет, мудар је.
Гњев безумников одмах се позна, али паметни покрива срамоту.
Ко говори истину, јавља што је право, а лажни свједок пријевару.
Има ко говори као да мач пробада, а језик је мудријех лијек.
Истинита уста стоје тврдо довијека, а језик лажљиви за час.
Који зло мисле, пријевара им је у срцу, а радост је онима који свјетују на мир.
Никаква несрећа неће задесити праведника, а безбожници ће се напунити зла.
Мрске су Господу лажљиве усне; а који раде вјерно, мили су му.
Паметан човјек покрива знање, а срце безумнијех разглашује безумље.
Рука радљива господариће, а лијена ће давати данак.
Брига у срцу човјечијем обара; а добра ријеч развесељава.
Праведнику је боље него ближњему његову; а безбожнике заводи пут њихов.
Љенивац неће пећи лова свога, а у вриједна је човјека добро драгоцјено.
На путу правде живот је, и куда иде стаза њезина нема смрти.
