Срце је царево у руци Господу као потоци водени; куда год хоће, савија га.

Сваки се пут човјеку чини прав, али Господ испитује срца.

Да се чини правда и суд, милије је Господу него жртва.

Поносите очи и надуто срце и орање безбожничко гријех је.

Мисли вриједна човјека доносе обиље, а свакога нагла сиромаштво.

Благо сабрано језиком лажљивијем таштина је која пролази међу оне који траже смрт.

Грабеж безбожнијех однијеће их, јер не хтјеше чинити што је право.

Чији је пут крив, он је туђ; а ко је чист, његово је дјело право.

Боље је сједјети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.

Душа безбожникова жели зло, ни пријатељ његов не налази милости у њега.

Кад потсмјевач бива каран, луди мудра; и кад се мудри поучава, прима знање.

Учи се праведник од куће безбожникове, кад се безбожници обарају у зло.

Ко затискује ухо своје од вике убогога, викаће и сам, али неће бити услишен.

Дар у тајности утишава гњев, и поклон у њедрима жестоку срдњу.

Радост је праведнику чинити што је право, а страх онима који чине безакоње.

Човјек који зађе с пута мудрости починуће у збору мртвијех.

Ко љуби весеље, биће сиромах; ко љуби вино и уље, неће се обогатити.

Откуп за праведнике биће безбожник и за добре безаконик.

Боље је живјети у земљи пустој него са женом свадљивом и гњевљивом.

Драгоцјено је благо и уље у стану мудрога, а човјек безуман прождире га.

Ко иде за правдом и милошћу, наћи ће живот, правду и славу.

У град јаких улази мудри, и обара силу у коју се уздају.

Ко чува уста своја и језик свој, чува душу своју од невоља.

Поноситом и обијесном име је потсмјевач, који све ради бијесно и охоло.

Љенивца убија жеља, јер руке његове неће да раде;

Сваки дан жели; а праведник даје и не штеди.

Жртва је безбожничка гад, акамоли кад је приносе у гријеху?

Лажни свједок погинуће, а човјек који слуша, говориће свагда.

Безбожник је безобразан, а праведник удешава своје путе.

Нема мудрости ни разума ни савјета насупрот Богу.

Коњ се опрема за дан боја, али је у Господа спасење.