WeBible

Хвалите Господа, јер је добар; јер је довијека милост његова.

Тако нека реку које је избавио Господ, које је избавио из руке непријатељеве,

Скупио их из земаља, од истока и запада, од сјевера и мора.

Луташе по пустињи гдје се не живи, пута граду насељеноме не находише;

Бјеху гладни и жедни, и душа њихова изнемагаше у њима;

Али завикаше ка Господу у тузи својој; и избави их из невоље њихове.

И изведе их на прав пут, који иде у град насељени.

Нека хвале Господа за милост његову, и за чудеса његова ради синова људских!

Јер сити душу ташту, и душу гладну пуни добра.

Сједјеше у тами и у сјену смртном, оковани у тугу и у гвожђе;

Јер не слушаше ријечи Божијих, и не марише за вољу вишњега.

Он поништи срце њихово страдањем; спотакоше се, и не бјеше ко да поможе.

Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове;

Изведе их из таме и сјена смртнога, и раскиде окове њихове.

Нека хвале Господа за милост његову, и за чудеса његова ради синова људских!

Јер разби врата мједена, и пријеворнице гвоздене сломи.

Безумници страдаше за неваљале путове своје, и за неправде своје.

Свако се јело гадило души њиховој, и дођоше до врата смртнијех.

Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове.

Посла ријеч своју и исцијели их, и избави их из гроба њихова.

Нека хвале Господа за милост његову, и за чудеса његова ради синова људских!

И нека принесу жртву за хвалу, и казују дјела његова у пјесмама!

Који плове по мору на корабљима, и раде на великим водама,

Они су видјели дјела Господња, и чудеса његова у дубини.

Каже, и диже се силан вјетар, и устају вали на њему,

Дижу се до небеса и спуштају до бездана: душа се њихова у невољи разлива;

Посрћу и љуљају се као пијани; све мудрости њихове нестаје.

Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове.

Он обраћа вјетар у тишину, и вали њихови умукну.

Веселе се кад се стишају, и води их у пристаниште које желе.

Нека хвале Господа за милост његову, и за чудеса његова ради синова људских!

Нека га узвишују на сабору народном, на скупштини старјешинској славе га!

Он претвара ријеке у пустињу, и изворе водене у сухоту,

Родну земљу у слану пустару за неваљалство онијех који живе на њој.

Он претвара пустињу у језера, и суху земљу у изворе водене,

И насељава онамо гладне. Они зидају градове за живљење;

Сију поља, саде винограде и сабирају љетину.

Благосиља их и множе се јако, и стоке им не умаљује.

Прије их бијаше мало, падаху од зла и невоље, што их стизаше.

Он сипа срамоту на кнезове, и оставља их да лутају по пустињи гдје нема путова.

Он извлачи убогога из невоље, и племена множи као стадо.

Добри виде и радују се, а свако неваљалство затискује уста своја.

Ко је мудар, нека запамти ово, и нека познаду милости Господње.