Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?

С охолости безбожникове муче се убоги; хватају се убоги пријеваром коју измишљају безбожници.

Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивица похваљује.

Безбожник у обијести својој не мари за Господа: "он не види." Нема Бога у мислима његовијем.

Свагда су путови његови криви; за судове твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.

У срцу својем вели: нећу посрнути; зло неће доћи нигда.

Уста су му пуна неваљалијех ријечи, пријеваре и увреде, под језиком је његовијем мука и погибао.

Сједи у засједи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.

Сједи у потаји као лав у пећини; сједи у засједи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши мрежу своју.

Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.

Каже у срцу своме: "Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видјети нигда."

Устани Господе! дигни руку своју, не заборави невољнијех.

Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да ти нећеш видјети?

Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти ти си помоћник.

Сатри мишицу безбожноме и зломе, да се тражи и не нађе безбожност његова.

Господ је цар свагда, довијека, нестаће незнабожаца са земље његове.

Господе! ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,

Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човјека са земље.