Услиши, Боже, молитву моју, и немој се сакрити од мољења мојега.

Пази, и саслушај ме; цвилим у јаду свом и уздишем

Од вике непријатељске и од досаде безбожничке; јер дижу на ме зло, и у гњеву гоне ме.

Срце је моје уздрктало у мени, и страх смртни попаде ме;

Страх и трепет дође на ме, и гроза подузе ме.

И рекох: ко би ми дао крила голубиња? ја бих одлетео и починуо;

Далеко бих побјегао, и настанио се у пустињи.

Похитао бих да утечем од вихора и од буре.

Порази, Господе, и раздијели језике њихове, јер видим насиље и свађу у граду;

Дању и ноћу то ходи по зидовима његовијем; злочинство је и мука посред њега.

Усред њега је погибао, с улице његове не одлази пријевара и лукавство.

Јер не ружи ме непријатељ мој, то бих поднио; не устаје на ме јавни ненавидник, од њега бих се сакрио.

Него ти који си ми био то што ја сам, друг мој и знанац мој.

С којим ми бјеше радост дијелити тајну, и у дом Божији ходих кроз сабор народни.

Нека их уграби смрт, нека живи сиђу у пакао, јер је злочинство у стану њихову и у њима.

Ја Бога призивљем, и Господ ће ме спасти.

Вечером и јутром и у подне тужим и уздишем, и чуће глас мој;

Учиниће, те ће душа моја бити мирна од онијех који нападају на ме, јер их много имам.

Да услиши, и укроти их Бог, који живи од вијека; јер се не мијењају и не боје се Бога.

Дижу руке своје на оне који су с њима у миру, и раскидају своју дружбу.

Уста су им мека као масло, а на срцу им је рат. Ријечи су им блаже од уља, али су голи мачеви.

Стави на Господа бреме своје, и он ће те поткријепити. Неће дати довијека праведнику да посрне.

Ти ћеш их, Боже, свалити у јаму погибли; крвопије и лукави неће саставити половине дана својих. А ја се у теби уздам.