Чуј, Боже, глас мој у јаду мом; од страшнога непријатеља сачувај живот мој.

Сакриј ме од гомиле безаконика, од чете злочинаца,

Који наоштрише језик свој као мач, стријељају ријечима, које задају ране,

Да би из потаје убили правога. Изненада ударају на њ и не боје се;

Утврђују себе у злијем намјерама, договарају се како ће замке сакрити, веле: ко ће их видјети?

Измишљају злочинства и говоре: свршено је! шта ће се радити, смишљено је! А што је унутра и срце у човјека дубоко је.

Али ће их Бог поразити; удариће их стријела изненада.

Обориће један другога језиком својим. Ко их год види, бјежаће од њих.

Сви ће се људи бојати и казиваће чудо Божије, и познаће у томе дјело његово.

А праведник ће се веселити о Господу и уздаће се у њега, и хвалиће се сви који су права срца.