Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.

Обукао си свјетлост као хаљину, разапео небо као шатор;

Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су ти кола, идеш на крилима вјетрнијем.

Чиниш вјетрове да су ти анђели, пламен огњени да су ти слуге.

Утврдио си земљу на темељима њезиним, да се не помјести на вијек вијека.

Безданом као хаљином одјенуо си је; на горама стоје воде.

Од пријетње твоје бјеже, од громовнога гласа твојега теку.

Излазе на горе и слазе у долине, на мјесто које си им утврдио.

Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.

Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.

Напајају све звијери пољске; дивљи магарци гасе жеђу своју.

На њима птице небеске живе; кроз гране разлијеже се глас њихов.

Напајаш горе с висина својих, плодима дјела твојих сити се земља.

Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човјеку, да би изводио хљеб из земље.

И вино весели срце човјеку, и лице се свијетли од уља, и хљеб срце човјеку кријепи.

Сите се дрвета Божија, кедри Ливански, које си посадио.

На њима птице вију гнијезда; станак је родин на јелама.

Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.

Створио си мјесец да показује времена, сунце познаје запад свој.

Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све звијерје шумско;

Лавови ричу за плијеном, и траже од Бога хране себи.

Сунце гране, и они се сакривају и лијежу у ложе своје.

Излази човјек на посао свој, и на рад свој до вечера.

Како је много дјела твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага твојега.

Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;

Ту лађе плове, крокодил, којега си створио да се игра по њему.

Све тебе чека, да им дајеш пићу на вријеме.

Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.

Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој повраћају се.

Пошљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.

Слава Господу увијек; нек се весели Господ за дјела своја!

Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.

Пјеваћу Господу за живота својега; хвалићу Бога својега док сам год.

Нека му буде мила бесједа моја! веселићу се о Господу.

Нека нестане грјешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!