Logo

Webible

Psalms 105

105 / 150
1

Хвалите Господа; гласите име његово; јављајте по народима дјела његова.

2

Пјевајте му и славите га; казујте сва чудеса његова.

3

Хвалите се светијем именом његовијем; нек се весели срце онијех који траже Господа.

4

Тражите Господа и силу његову, тражите лице његово без престанка.

5

Памтите чудеса његова која је учинио, знаке његове и судове уста његовијех.

6

Сјеме Аврамово слуге су његове, синови Јаковљеви избрани његови.

7

Он је Господ Бог наш, по свој су земљи судови његови.

8

Памти увијек завјет свој, ријеч, коју је дао на тисућу кољена.

9

Што је завјетовао Авраму, и за што се клео Исаку.

10

То је поставио Јакову за закон, и Израиљу за завјет вјечни,

11

Говорећи: теби ћу дати земљу Хананску у нашљедни дио.

12

Тада их још бијаше мало на број, бијаше их мало, и бјеху дошљаци.

13

Иђаху од народа до народа, из једнога царства к другоме племену.

14

Не даде никоме да им науди, и караше за њих цареве:

15

"Не дирајте у помазанике моје, и пророцима мојим не чините зла."

16

И пусти глад на ону земљу; и потр сав хљеб што је за храну.

17

Посла пред њима човјека; у робље продан би Јосиф.

18

Оковима стегоше ноге његове, гвожђе тишташе душу његову,

19

Док се стече ријеч његова, и ријеч Господња прослави га.

20

Посла цар и одријеши га; господар над народима, и пусти га.

21

Постави га господаром над домом својим, и заповједником над свијем што имаше.

22

Да влада над кнезовима његовијем по својој вољи, и старјешине његове уразумљује.

23

Тада дође Израиљ у Мисир, и Јаков се пресели у земљу Хамову.

24

И намножи Бог народ свој и учини га јачега од непријатеља његовијех.

25

Преврну се срце њихово те омрзнуше на народ његов, и чинише лукавство слугама његовијем.

26

Посла Мојсија, слугу својега, Арона избраника својега.

27

Показаше међу њима чудотворну силу његову и знаке његове у земљи Хамовој.

28

Пусти мрак и замрачи, и не противише се ријечи његовој.

29

Претвори воду њихову у крв, и помори рибу њихову.

30

Провре земља њихова жабама, и клијети царева њиховијех.

31

Рече, и дођоше бубине, уши по свијем крајевима њиховијем.

32

Мјесто дажда посла на њих град, живи огањ на земљу њихову.

33

И поби чокоте њихове и смокве њихове, и потр дрвета у крајевима њиховијем.

34

Рече, и дођоше скакавци и гусјенице небројене;

35

И изједоше сву траву по земљи њиховој, и поједоше род у пољу њихову.

36

И поби све првенце у земљи њиховој, првине свакога труда њихова.

37

Изведе Израиљце са сребром и златом, и не бјеше сустала у племенима њиховијем.

38

Обрадова се Мисир изласку њихову, јер страх њихов бјеше на њ пао.

39

Разастрије им облак за покривач, и огањ да свијетли ноћу.

40

Молише, и посла им препелице, и хљебом их небеским храни.

41

Отвори камен и протече вода, ријеке протекоше по сухој пустињи.

42

Јер се опомињаше свете ријечи своје к Авраму, слузи својему.

43

И изведе народ свој у радости, избране своје у весељу.

44

И даде им земљу народа и труд туђинаца у нашљедство.

45

Да би чували заповијести његове, и законе његове пазили. Алилуја.