Хвалите Господа, јер је добар, јер је довијека милост његова.

Ко ће исказати силу Господњу? испричати сву славу његову?

Благо онима који држе истину и творе право свагда!

Опомени ме се, Господе, по својој милости к народу својему; походи ме помоћу својом,

Да бих видио у добру избране твоје, веселио се у весељу народа твојега, хвалио се заједно с нашљедством твојим.

Згријешисмо с оцима својим, постасмо кривци, безаконици.

Оци наши у Мисиру не разумјеше чудеса твојих, не опомињаше се великих милости твојих, и викаше крај мора, крај Црвенога Мора.

Али им он поможе имена својега ради, да би показао силу своју.

Запријети Црвеном Мору, и пресахну; и преведе их преко бездане као преко пустиње;

И сачува их од руке ненавидникове, и избави их из руке непријатељеве.

Покри вода непријатеље њихове, ниједан од њих не оста.

Тада вјероваше ријечима његовијем, и пјеваше му хвалу.

Али брзо заборавише дјела његова, и не почекаше воље његове.

Полакомише се у пустињи, и стадоше кушати Бога у земљи гдје се не живи.

Он испуни молбу њихову, али посла погибао на душу њихову.

Позавидјеше Мојсију и Арону, којега бјеше Господ осветио.

Расједе се земља, и прождрије Датана и затрпа чету Авиронову.

И спали огањ чету њихову, и пламен сажеже безбожнике.

Начинише теле код Хорива, и клањаху се кипу.

Мијењаху славу своју на прилику вола, који једе траву.

Заборавише Бога, спаситеља својега, који је учинио велика дјела у Мисиру,

Дивна у земљи Хамовој, страшна на Црвеном Мору.

И шћаше их истријебити, да Мојсије избраник његов не стаде као у расјелини пред њим, и не одврати јарост његову да их не истријеби.

Послије не марише за земљу жељену, не вјероваше ријечи његовој.

Побунише се у шаторима својим, не слушаше гласа Господњега.

И он подиже руку своју на њих, да их побије у пустињи,

Да побије племе њихово међу народима, и расије их по земљама.

И присташе за Велфегором, и једоше принесено на жртву мртвима.

И расрдише Бога дјелима својим, и удари у њих погибао.

И устаде Финес, и умилостиви, и престаде погибао.

И то му се прими у правду, од кољена до кољена довијека.

И разгњевише Бога на води Мериви, и Мојсије пострада њих ради;

Јер дотужише духу његову, и погријеши устима својима.

Не истријебише народа, за које им је Господ рекао;

Него се помијешаше с незнабошцима, и научише дјела њихова.

Стадоше служити идолима њиховијем, и они им бише замка.

Синове своје и кћери своје приносише на жртву ђаволима.

Проливаше крв праву; крв синова својих и кћери својих, које приношаху на жртву идолима Хананским, и оскврни се земља крвнијем дјелима.

Оскврнише себе дјелима својим, и чинише прељубу поступањем својим.

И плану гњев Господњи на народ његов, и омрзну му дио његов.

И предаде их у руке незнабожачке, и ненавидници њихови стадоше господарити над њима.

Досађиваше им непријатељи њихови, и они бише покорени под власт њихову.

Много их је пута избављао, али га они срдише намјерама својим, и бише поништени за безакоње своје.

Али он погледа на невољу њихову, чувши тужњаву њихову,

И опомену се завјета својега с њима, и покаја се по великој милости својој;

И учини, те их стадоше жалити сви који их беху заробили.

Спаси нас, Господе Боже наш, и покупи нас из незнабожаца, да славимо свето име твоје, да се хвалимо твојом славом!

Благословен Господ Бог Израиљев од вијека и до вијека! И сав народ нека каже: амин! Алилуја!