И рече Господ Мојсију: иди к Фараону, и реци му: овако вели Господ: пусти народ мој, да ми послужи.

Ако ли нећеш пустити, ево ћу морити сву земљу жабама.

И ријека ће се напунити жаба, и оне ће изаћи и скакати теби по кући и по клијети гдје спаваш и по постељи твојој и по кућама слуга твојих и народа твојега и по пећима твојим и по наћвама твојим;

И на тебе и на народ твој и на све слуге твоје скакаће жабе.

И рече Господ Мојсију: кажи Арону: пружи руку своју са штапом својим на ријеке и на потоке и на језера, и учини нек изађу жабе на земљу Мисирску.

И пружи Арон руку своју на воде Мисирске, и изађоше жабе и покрише земљу Мисирску.

Али и врачари Мисирски учинише тако својим врачањем, учинише те изађоше жабе на земљу Мисирску.

А Фараон дозва Мојсија и Арона и рече: молите Господа да уклони жабе од мене и од народа мојега, пак ћу пустити народ да принесу жртву Господу.

А Мојсије рече Фараону: част да ти је нада мном! докле да му се молим за те и за слуге твоје и за народ твој да одбије жабе од тебе и из кућа твојих, и само у ријеци да остану?

А он рече: до сјутра. А Мојсије рече: биће како си казао, да познаш да нико није као Господ Бог наш.

Отићи ће жабе од тебе и из кућа твојих и од слуга твојих и од народа твојега; само ће у ријеци остати.

И отиде Мојсије и Арон од Фараона; и завапи Мојсије ка Господу за жабе које бјеше пустио на Фараона.

А Господ учини по ријечи Мојсијевој; и поцркаше жабе, и опростише их се куће и села и поља.

И на гомиле их гртаху, да је смрдјела земља.

А кад Фараон видје гдје одахну, отврдну му срце, и не послуша их, као што бјеше казао Господ.

А Господ рече Мојсију: кажи Арону: пружи штап свој, и удари по праху на земљи, нек се претвори у уши по свој земљи Мисирској.

И учинише тако: Арон пружи руку своју са штапом својим, и удари по праху на земљи, и посташе уши по људима и по стоци, сав прах на земљи претвори се у уши по цијелој земљи Мисирској.

А гледаше и врачари Мисирски врачањем својим да учине да постану уши, али не могоше. И бијаху уши по људима и по стоци.

И рекоше врачари Фараону: ово је прст Божји. Али опет отврдну срце Фараону, те их не послуша као што бјеше казао Господ.

А Господ рече Мојсију: устани рано и изађи пред Фараона, ево, он ће изаћи к води, па му реци: овако вели Господ: пусти народ мој да ми послужи.

Ако ли не пустиш народа мојега, ево, пустићу на тебе и на слуге твоје и на народ твој и на куће твоје свакојаке бубине, и напуниће се бубина куће Мисирске и земља на којој су.

Али ћу у тај дан одвојити земљу Гесемску, гдје живи мој народ, и ондје неће бити бубина, да познаш да сам ја Господ на земљи.

И поставићу разлику између народа својега и народа твојега. Сјутра ће бити знак тај.

И учини Господ тако, и дођоше силне бубине у кућу Фараонову и у куће слуга његовијех и у сву земљу Мисирску, да се све у земљи поквари од бубина.

И Фараон дозва Мојсија и Арона, и рече им: идите, принесите жртву Богу својему овдје у земљи.

А Мојсије рече: не ваља тако; јер бисмо принијели на жртву Господу Богу својему што је нечисто Мисирцима; а кад бисмо принијели на жртву што је нечисто Мисирцима на очи њихове, не би ли нас побили камењем?

Три дана хода треба да идемо у пустињу да принесемо жртву Господу Богу својему, као што нам је казао.

А Фараон рече: пустићу вас да принесете жртву Господу Богу својему у пустињи; али да не идете даље; па се молите за ме.

А Мојсије рече: ево ја идем од тебе, и молићу се Господу да отиду бубине од Фараона и од слуга његовијех и од народа његова сјутра; али немој опет да превариш, и да не пустиш народа да принесе жртву Господу.

И отиде Мојсије од Фараона, и помоли се Господу.

И учини Господ по ријечи Мојсијевој, те отидоше бубине од Фараона и од слуга његовијех и од народа његова; не оста ни једна.

Али опет отврдну срце Фараоново, и не пусти народа.