Тада рече Господ Мојсију: иди к Фараону, и реци му: овако вели Господ Бог Јеврејски: пусти народ мој да ми послужи;

Ако ли их не пустиш него их још станеш задржавати,

Ево, рука Господња доћи ће на стоку твоју у пољу, на коње, на магарце, на камиле, на волове и на овце, с помором врло великим.

А одвојиће Господ стоку Израиљску од стоке Мисирске; те од свега што је синова Израиљевијех неће погинути ништа.

И поставио је Господ рок рекавши: сјутра ће то учинити на земљи Господ.

И Господ учини то сјутрадан, и сва стока Мисирска угину; а од стоке синова Израиљевијех не угину ниједно.

И посла Фараон да виде, и гле, од стоке Израиљске не угину ниједно; ипак отврдну срце Фараону, и не пусти народа.

Тада рече Господ Мојсију и Арону: узмите пепела из пећи пуне прегршти, и Мојсије нека га баци у небо пред Фараоном;

И постаће прах по свој земљи Мисирској, а од њега ће постати красте пуне гноја и на људима и на стоци по свој земљи Мисирској.

И узеше пепела из пећи, и стадоше пред Фараона, и баци га Мојсије у небо, и посташе красте пуне гноја по људима и по стоци.

И врачари не могоше стајати пред Мојсијем од краста; јер бијаху красте и на врачарима и на свијем Мисирцима.

И Господ учини те отврдну срце Фараоново, и не послуша их, као што бјеше казао Господ Мојсију.

Послије рече Господ Мојсију: устани рано и изађи пред Фараона, и реци му: овако вели Господ Бог Јеврејски: пусти народ мој да ми послужи.

Јер ћу сада пустити сва зла своја на срце твоје и на слуге твоје и на народ твој, да знаш да нико није као ја на цијелој земљи.

Јер сада кад пружих руку своју, могах и тебе и народ твој ударити помором, па те не би више било на земљи;

Али те оставих да покажем на теби силу своју, и да се приповиједа име моје по свој земљи.

И ти се још подижеш на мој народ, и нећеш да га пустиш?

Ево, сјутра ћу у ово доба пустити град врло велик, какога није било у Мисиру откако је постао па досада.

Зато сада пошљи, те скупи стоку своју и што год имаш у пољу, јер ће пасти град на све људе и на стоку што се затече у пољу и не буде скупљено у кућу, и изгинуће.

Који се год између слуга Фараоновијех побоја ријечи Господње, он брже скупи слуге своје и стоку своју у кућу;

А који не мараше за ријеч Господњу, он остави слуге своје и стоку своју у пољу.

И Господ рече Мојсију: пружи руку своју к небу, нека удари град по свој земљи Мисирској, на људе и на стоку и на све биље по пољу у земљи Мисирској.

И Мојсије пружи штап свој к небу, и Господ пусти громове и град, да огањ скакаше на земљу. И тако Господ учини, те паде град на земљу Мисирску.

А бјеше град и огањ смијешан с градом силан веома, какога не бјеше у свој земљи Мисирској откако је људи у њој.

И поби град по свој земљи Мисирској што год бјеше у пољу од човјека до живинчета; и све биље у пољу потр град, и сва дрвета у пољу поломи.

Само у земљи Гесемској, гдје бијаху синови Израиљеви, не бјеше града.

Тада посла Фараон, те дозва Мојсија и Арона, и рече им: сада згријеших; Господ је праведан, а ја и мој народ јесмо безбожници.

Молите се Господу, јер је доста, нека престану громови Божји и град, па ћу вас пустити, и више вас неће нико устављати.

А Мојсије му рече: кад изађем иза града, раширићу руке своје ка Господу, а громови ће престати и града неће више бити, да знаш да је Господња земља.

А ти и слуге твоје знам да се још нећете бојати Господа Бога.

И пропаде лан и јечам, јер јечам бјеше класао, а лан се главичио.

А пшеница и крупник не пропаде, јер бјеше позно жито.

И Мојсије отишав од Фараона иза града рашири руке своје ка Господу, и престаше громови и град, и дажд не падаше на земљу.

Али Фараон видјев гдје преста дажд и град и громови, стаде опет гријешити, и срце му отврдну и њему и слугама његовијем.

Отврдну срце Фараону, те не пусти синова Израиљевијех, као што бјеше казао Господ преко Мојсија.