А Аврам узе другу жену, по имену Хетуру.

И она му роди Зомрана и Јоксана и Мадана и Мадијама и Јесвока и Соијена.

А Јоксан роди Савана и Дедана. А Деданови синови бише Асурим и Латусим и Лаомим.

А синови Мадијамови: Ефар и Афир и Енох и Авида и Елдага. Сви бјеху дјеца Хетурина.

А Аврам даде све што имаше Исаку;

А синовима својих иноча даде Аврам даре, и оправи их од Исака сина својега још за живота својега на исток, у источни крај.

И вијека Аврамова што поживје бјеше сто и седамдесет и пет година.

И онемоћав умрије Аврам у доброј старости, сит живота, и би прибран к роду својему.

И погребоше га Исак и Исмаило у пећини Макпелској на њиви Ефрона сина Сара Хетејина, која је према Мамрији;

На њиви коју купи Аврам од синова Хетовијех, ондје је погребен Аврам са Саром женом својом.

И по смрти Аврамовој благослови Бог Исака сина његова; а Исак живљаше код студенца живога који ме види.

А ово је племе Исмаила сина Аврамова, којега роди Авраму Агара Мисирка робиња Сарина,

И ово су имена синова Исмаиловијех, како се зваху у племенима својим; првенац Исмаилов Навајот, па Кидар и Навдеило и Масам,

И Масма и Дума и Маса,

И Хадар и Теман и Јетур и Нафес и Кедма.

То су синови Исмаилови, и то су им имена по селима и градовима њиховијем, дванаест кнезова над својим народима.

А године су вијека Исмаилова сто и тридесет и седам година. Послије онемоћав умрије, и би прибран к роду својему.

И живљаху од Евилата до Сура према Мисиру, како се иде у Асирију; и допаде му према свој браћи својој да живи.

А ово је племе Исака сина Аврамова: Аврам роди Исака;

А Исаку бјеше четрдесет година кад се ожени Ревеком, кћерју Ватуила Сирина из Месопотамије, сестром Лавана Сирина.

И Исак се мољаше Господу за жену своју, јер бјеше нероткиња; и умоли Господа, те затрудње Ревека жена његова.

Али удараху једно о друго дјеца у утроби њезиној, те рече: ако је тако, на што сам? И отиде да пита Господа.

А Господ јој рече: два су племена у утроби твојој, и два ће народа изаћи из тебе; и један ће народ бити јачи од другога народа, и већи ће служити мањему.

И кад дође вријеме да роди, а то близанци у утроби њезиној.

И први изађе црвен, сав као руно рутав, и надјеше му име Исав.

А послије изађе брат му, држећи руком за пету Исава; и надјеше му име Јаков. А бјеше Исаку шездесет година, кад их роди Ревека.

И дјеца одрастоше, и Исав поста ловац и ратар, а Јаков бјеше човјек кротак и бављаше се у шаторима.

И Исак миловаше Исава, јер радо јеђаше лова његова; а Ревека миловаше Јакова.

Једном Јаков скуха јело, а Исав дође из поља уморан.

И рече Исав Јакову: дај ми да једем тога јела црвенога, јер сам уморан. Отуда се прозва Едом.

А Јаков му рече: продај ми данас првенаштво своје.

А Исав одговори: ево, хоћу да умрем, па што ће ми првенаштво?

А Јаков рече: закуни ми се данас. И он му се закле; тако продаде своје првенаштво Јакову.

И Јаков даде Исаву хљеба и скуханога лећа, и он се наједе и напи, па уста и отиде. Тако Исав није марио за првенаштво своје.