Али наста глад у земљи сврх прве глади која бјеше за времена Аврамова; и Исак отиде к Авимелеху цару Филистејском у Герар.

И јави му се Господ и рече: немој ићи у Мисир, него сједи у земљи коју ћу ти казати.

Сједи у тој земљи, и ја ћу бити с тобом, и благословићу те; јер ћу теби и сјемену твојему дати све ове земље, и потврдићу заклетву, којом сам се заклео Авраму оцу твојему.

И умножићу сјеме твоје да га буде као звијезда на небу, и даћу сјемену твојему све ове земље; и у сјемену твојем благословиће се сви народи на земљи.

Зато што је Аврам слушао глас мој и чувао наредбу моју, заповјести моје и правила моја и законе моје.

И оста Исак у Герару.

А људи у мјесту оном питаху за жену његову, а он говораше: сестра ми је. Јер се бојаше казати: жена ми је; да ме, вели, не убију ови људи ради Ревеке, јер је лијепа.

И кад проведе много времена ондје, догоди се, те погледа Авимелех цар Филистејски с прозора, и видје Исака гдје се шали с Ревеком женом својом.

И дозва Авимелех Исака и рече: та то ти је жена; како си казао: сестра ми је? А Исак му одговори: рекох: да не погинем с ње.

А Авимелех рече: шта си нам учинио? Лако је могао ко од народа овога лећи с твојом женом, те би нас ти увалио у гријех.

И заповједи Авимелех свему народу својему говорећи: ко се дотакне овога човјека или жене његове, погинуће.

И Исак стаде сијати у оној земљи, и доби оне године по сто, тако га благослови Господ.

И обогати се човјек, и напредоваше све већма, те поста силан.

И имаше оваца и говеда и много слуга; а Филистеји му завиђаху,

Па све студенце које бјеху ископале слуге оца његова за времена Аврама оца његова заронише Филистеји, и засуше их земљом.

И Авимелех рече Исаку: иди од нас, јер си постао силнији од нас.

И Исак отиде оданде, и разапе шаторе у долини Герарској, и настани се ондје.

И стаде Исак откопавати студенце, који бјеху ископани за времена Аврама оца његова, и које заронише Филистеји по смрти Аврамовој; и прозва их именима која им бјеше надио отац његов.

И копајући слуге Исакове у оном долу нађоше студенац живе воде.

Али се свадише пастири Герарски с пастирима Исаковим говорећи: наша је вода. И надједе име оном студенцу Есек, јер се свадише с њим.

Послије ископаше други студенац, па се и око њега свадише, зато га назва Ситна.

Тада се подиже оданде, и ископа други студенац, и око њега не би свађе; зато га назва Реховот, говорећи: сад нам даде Господ простора да растемо у овој земљи.

И отиде оданде горе у Вирсавеју.

И исту ноћ јави му се Господ, и рече: ја сам Бог Аврама оца твојега. Не бој се, јер сам ја с тобом, и благословићу те и умножићу сјеме твоје Аврама ради слуге својега.

И начини ондје жртвеник, и призва име Господње; и ондје разапе шатор свој; и слуге Исакове ископаше ондје студенац.

И дође к њему Авимелех из Герара с Охозатом пријатељем својим и с Филохом војводом својим.

А Исак им рече: што сте дошли к мени, кад мрзите на ме и отјерасте ме од себе?

А они рекоше: видјесмо заиста да је Господ с тобом, па рекосмо: нека буде заклетва између нас, између нас и тебе; хајде да ухватимо вјеру с тобом:

Да нам не чиниш зла, као што се ми тебе не дотакосмо и као што ми теби само добро чинисмо, и пустисмо те да идеш на миру, и ето си благословен од Господа.

Тада их он угости; те једоше и пише.

А сјутрадан уставши рано, заклеше се један другоме, и отпусти их Исак и отидоше од њега с миром.

Исти дан дошавши слуге Исакове казаше му за студенац који ископаше, и рекоше му: нађосмо воду.

И назва га Савеја; отуда се зове град онај Вирсавеја до данашњега дана.

А кад би Исаву четрдесет година, узе за жену Јудиту кћер Веоха Хетејина, и Васемату кћер Елона Хетејина.

И оне задаваху много јада Исаку и Ревеци.