Још говори Елијуј и рече:
2Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има што бих говорио за Бога.
3Почећу из далека бесједу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.
4Доиста, неће бити лажне ријечи моје, код тебе је који право мисли.
5Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.
6Не да живјети безбожнику, а невољницима чини правду.
7Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на пријесто посађује их навијек, те се узвишују.
8Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,
9Тада им напомиње дјела њихова и безакоња њихова како су силна.
10И отвора му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.
11Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.
12Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.
13А који су лицемјерна срца, навлаче гњев и не вичу кад их повеже;
14Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.
15Избавља невољника из невоље његове и отвора му ухо у муци.
16Тако би и тебе извео из тјескобе на пространо мјесто, гдје ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.
17Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.
18Доиста, гњев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.
19Хоће ли гледати на твоје богатство? неће ни на злато ни на каку силу блага твојега.
20Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје мјесто.
21Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу.
22Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као он?
23Ко му је одредио пут његов? или ко ће му рећи: чиниш неправо?
24Опомињи се да величаш дјела његова, која гледају људи.
25Сви људи виде их, сваки их гледа издалека.
26Гле, Бог је велик, и не можемо га познати, број година његовијех не може се докучити.
27Јер он стеже капље водене, које лију дажд из облака његовијех;
28Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.
29И ко би разумио простор облацима и грмљаву у шатору његову?
30Како простире над њим свјетлост своју, и дубине морске покрива?
31Тијем суди народима, даје хране изобила.
32Рукама заклања свјетлост, и наређује кога да срете,
33Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.