А Павле погледавши на скупштину рече: људи браћо! ја са свом добром савјести живљех пред Богом до самога овог дана.

А поглавар свештенички Ананија заповједи онима што стајаху код њега да га бију по устима.

Тада му рече Павле: тебе ће Бог бити, зиде окречени! И ти сједиш те ми судиш по закону, а преступајући закон заповиједаш да ме бију.

А они што стојаху наоколо рекоше: зар псујеш Божијег поглавара свештеничкога?

А Павле рече: не знадох, браћо, да је поглавар свештенички, јер стоји написано: старјешини народа својега да не говориш ружно.

А знајући Павле да је један дио садукеја а други фарисеја повика на скупштини: људи браћо! ја сам фарисеј и син фарисејев: за над и за васкрсеније из мртвијех доведен сам на суд.

А кад он ово рече, постаде распра међу садукејима и фарисејима, и раздијели се народ.

Јер садукеји говоре да нема васкрсенија, ни анђела ни духа; а фарисеји признају обоје.

И постаде велика вика, и уставши књижевници од стране фарисејске препираху се међу собом говорећи: никакво зло не налазимо на овоме човјеку; ако ли му говори дух или анђео, да се не супротимо Богу.

А кад поста распра велика, побојавши се војвода да Павла не раскину, заповједи да сиђу војници и да га отму између њих, и да га одведу у око.

А ону ноћ стаде Господ преда њега и рече: не бој се, Павле, јер као што си свједочио за мене у Јерусалиму, тако ти ваља и у Риму свједочити.

А кад би дан, учинише неки од Јевреја вијећу и заклеше се говорећи да неће ни јести ни пити докле не убију Павла.

А бјеше их више од четрдесет који ову клетву учинише.

Ови приступивши ка главарима свештеничкијем и старјешинама, рекоше: клетвом заклесмо се да нећемо ништа окусити док не убијемо Павла;

Сад дакле ви са сабором кажите војводи да га сјутра сведе к вама, као да бисте хтјели дознати боље за њега; а ми смо готови да га убијемо прије него се он приближи.

А син сестре Павлове чувши ову засједу дође и уђе у око и каза Павлу.

А Павле дозвавши једнога од капетана рече: ово момче одведи к војводи, јер има нешто да му каже.

А он га узе и доведе к војводи, и рече: сужањ Павле дозва ме и замоли да ово момче доведем к теби које има нешто да ти говори.

А војвода узевши га за руку, и отишавши насамо, питаше га: шта је што имаш да ми кажеш?

А оно рече: Јевреји договорише се да те замоле да сјутра сведеш Павла к њима на скупштину, као да би хтјели боље испитати за њега;

Али ти их немој послушати, јер га чекају од њих више од четрдесет људи који су се заклели да неће ни јести ни пити докле га не убију; и сад су готови, и чекају твоје обећање.

А војвода онда отпусти момче заповједивши му: ником не казуј да си ми ово јавио.

И дозвавши двојицу од капетана рече: приправите ми двјеста војника да иду до Ћесарије, и седамдесет коњика и двјеста стријелаца, по трећему сахату ноћи.

И нека доведу коње да посаде Павла, и да га прате до Филикса судије.

И написа посланицу у којој овако говораше:

Од Клаудија Лисије честитоме Филиксу поздравље.

Човјека овога ухватише Јевреји и шћаху да га убију; ја пак дођох с војницима и отех га дознавши да је Римљанин.

И желећи дознати узрок за који га криве сведох га на њихову скупштину.

Тада нађох да га криве за питања закона њихова, а да нема никакве кривице која заслужује смрт или окове.

И дознавши ја уговор Јеврејски о глави овога човјека одмах га послах к теби заповједивши и супарницима његовијем да пред тобом кажу што имају на њ. Здрав буди!

А војници онда, као што им се заповједи, узеше Павла и одведоше га ноћу у Антипатриду.

А сјутрадан оставивши коњике да иду с њим, вратише се у око.

А они дошавши у Ћесарију, предаше посланицу судији и изведоше Павла преда њ.

А судија прочитавши посланицу запита одакле је; и дознавши да је из Киликије

Рече: испитаћу те кад супарници твоји дођу. И заповједи да га чувају у двору Иродовом.