А послије пет дана сиђе поглавар свештенички Ананија са старјешинама и с ритором некијем Тертулом, који изиђоше пред судију против Павла.
2А кад њега дозваше, поче Тертул тужити га говорећи: што живимо под тобом у великом миру, и правице које се овоме народу чине твојијем промишљањем,
3У сваком догађају и свуда, честити Филиксе! примамо са сваком захвалношћу.
4Али да ти много не досађујем, молим те да нас укратко послушаш са својом кротошћу.
5Јер нађосмо овога човјека да је куга, и подиже буну против свију Јевреја по васионом свијету, и да је коловођа јереси Назаретској;
6Који се усуди и цркву поганити; кога ми и ухватисмо, и шћасмо да му судимо по закону својему.
7Али дође Лисија војвода, и оте га из нашијех руку на велику силу, и посла к теби,
8Заповједивши и нама, који га тужимо, да идемо к теби; а од њега можеш сам испитавши дознати за све ово за што га ми тужимо.
9А и Јевреји се сложише говорећи да је ово тако.
10А Павле одговори кад му намаже судија да говори: знајући од много година да си ти праведни судија овоме народу, слободно одговарам за себе:
11Ти можеш дознати да нема више од дванаест дана како ја изиђох у Јерусалим да се помолим Богу,
12И нити ме у цркви нађоше да коме говорим, или буну да чиним у народу, ни по зборницама, ни у граду,
13Нити они могу посвједочити шта теби сад на мене говоре.
14Ово ти пак признајем да у путу, који ови називају јерес, тако служим Богу отачкоме, вјерујући све што је написано у закону и у пророцима,
15И имајући надање на Бога да ће бити васкрсеније мртвима, и праведницима и грјешницима, које и сами ови чекају.
16А за ово се и ја трудим да имам чисту савјест свагда и пред Богом и пред људима.
17И послије много година дођох и донесох милостињу народу своме и приносе.
18У томе ме нађоше очишћена у цркви, ни с народом, ни с виком.
19А имају и Јевреји неки из Азије којима је требало да дођу преда те, и да се туже ако имају што на ме.
20Или ови сами нека кажу, ако су нашли на мени какву кривицу, кад сам стајао на скупштини,
21Осим једнога овога гласа којијем повиках стојећи међу њима: за васкрсеније мртвијех доведосте ме данас на суд.
22А кад Филикс чу ово, одгоди им знајући врло добро за овај пут и рече: кад дође Лисија војвода, извидјећу вашу ствар.
23А капетану заповједи да се чува Павле, и да му се облакша, и ниједноме од његовијех да се не забрањује послуживати га или долазити к њему.
24А послије неколико дана дође Филикс са Друсилом женом својом, која бјеше Јеврејка, и дозва Павла да чује од њега вјеру у Христа Исуса.
25А кад Павле говораше о правди и чистоти и о суду који ће бити, уплаши се Филикс и одговори: иди засад; а кад узимам кад, дозваћу те.
26А уз то се и надаше да ће му Павле дати новаца да би га пустио; зато га и често дозиваше и разговараше се с њим.
27А кад се навршише двије године, измијени Филикса Поркије Фист. А Филикс, хотећи Јеврејима учинити на вољу, остави Павла у сужањству.