У почетку бјеше ријеч, и ријеч бјеше у Бога, и Бог бјеше ријеч.

Она бјеше у почетку у Бога.

Све је кроз њу постало, и без ње ништа није постало што је постало.

У њој бјеше живот, и живот бјеше видјело људима.

И видјело се свијетли у тами, и тама га не обузе.

Посла Бог човјека по имену Јована.

Овај дође за свједочанство да свједочи за видјело да сви вјерују кроза њ.

Он не бјеше видјело, него да свједочи за видјело.

Бјеше видјело истинито које обасјава свакога човјека који долази на свијет.

На свијету бјеше, и свијет кроза њ поста, и свијет га не позна.

К својима дође, и своји га не примише.

А који га примише даде им власт да буду синови Божији, који вјерују у име његово,

Који се не родише од крви, ни од воље тјелесне, ни од воље мужевље, него од Бога.

И ријеч постаде тијело и усели се у нас пуно благодати и истине; и видјесмо славу његову, славу, као јединороднога од оца.

Јован свједочи за њега и виче говорећи: овај бјеше за кога рекох: који за мном иде преда мном постаде, јер прије мене бјеше.

И од пуности његове ми сви узесмо благодат за благодаћу.

Јер се закон даде преко Мојсија, а благодат и истина постаде од Исуса Христа.

Бога нико није видио никад: јединородни син који је у наручју очином, он га јави.

И ово је свједочанство Јованово кад послаше Јевреји из Јерусалима свештенике и Левите да га запитају: ко си ти?

И он призна, и не затаја, и призна: ја нијесам Христос.

И запиташе га: ко си дакле? Јеси ли Илија? И рече: нијесам. Јеси ли пророк? И одговори: нијесам.

А они му рекоше: ко си? да можемо казати онима што су нас послали: шта кажеш за себе?

Рече: ја сам глас онога што виче у пустињи: поравните пут Господњи; као што каза Исаија пророк.

И бијаху посланици од фарисеја,

И запиташе га говорећи му: зашто дакле кршћаваш кад ти нијеси Илија ни пророк?

Одговори им Јован говорећи: ја кршћавам водом а међу вама стоји кога ви не знате.

Он је онај што ће доћи за мном, који бјеше преда мном; коме ја нијесам достојан одријешити ремена на обући његовој.

Ово би у Витанији преко Јордана гдје Јован кршћеваше.

А сјутрадан видје Јован Исуса гдје иде к њему, и рече: гле, јагње Божије које узе на се гријехе свијета.

Ово је онај за кога ја рекох: за мном иде човјек који преда мном постаде, јер прије мене бјеше.

И ја га не знадох: него да се јави Израиљу зато ја дођох да крстим водом.

И свједочи Јован говорећи: видјех Духа гдје силази с неба као голуб и стаде на њему.

И ја га не знадох; него онај који ме посла да крстим водом он ми рече: на кога видиш да силази Дух и стоји на њему то је онај који ће крстити Духом светијем.

И ја видјех и засвједочих да је овај син Божиј.

А сјутрадан опет стајаше Јован и двојица од ученика његовијех,

И видјевши Исуса гдје иде, рече: гле, јагње Божије.

И чуше га оба ученика кад говораше, и отидоше за Исусом.

А Исус обазревши се и видјевши их гдје иду за њим, рече им: шта ћете? А они му рекоше: Рави! (које значи: учитељу) гдје стојиш?

И рече им: дођите и видите. И отидоше, и видјеше гдје стајаше; и осташе у њега онај дан. А бијаше око деветога сахата.

А један од двојице који чуше од Јована и иђаху за њим бијаше Андрија брат Симона Петра;

Он нађе најприје брата својега Симона, и рече му: ми нађосмо Месију, које значи Христос.

И доведе га к Исусу. А Исус погледавши на њ рече: ти си Симон, син Јонин; ти ћеш се звати Кифа, које значи Петар.

А сјутрадан намисли изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: хајде за мном.

А Филип бјеше из Витсаиде из града Андријина и Петрова.

Филип нађе Натанаила, и рече му: за кога Мојсије у закону писа и пророци, нађосмо га, Исуса сина Јосифова из Назарета.

И рече му Натанаило: из Назарета може ли бити што добро? Рече му Филип: дођи и види.

А Исус видјевши Натанаила гдје иде к њему рече за њега: ево правога Израиљца у коме нема лукавства.

Рече му Натанаило: како ме познајеш? Одговори Исус и рече му: прије него те позва Филип видјех те кад бијаше под смоквом.

Одговори Натанаило и рече му: Рави! ти си син Божиј, ти си цар Израиљев.

Одговори Исус и рече му: што ти казах да те видјех под смоквом зато вјерујеш; видјећеш више од овога.

И рече му: заиста, заиста вам кажем: отселе ћете видјети небо отворено и анђеле Божије гдје се пењу и силазе к сину човјечијему.