WeBible

Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових?

Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу;

Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици;

Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.

Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.;

Жању њиву и беру виноград који није њихов;

Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими,

Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени.

Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.

Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.

Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ.

Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то.

Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним.

Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж.

И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице.

Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост.

Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног.

Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског.

Као што суша и врућина граби воде снежне, тако гроб грешнике.

Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.

Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.

Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.

Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе.

Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се.

Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје?