WeBible

Потом отиде Исус преко мора галилејског код Тиверијаде.

И за Њим иђаше мноштво народа, јер виђаху чудеса Његова која чињаше на болесницима.

А Исус изиђе на гору, и онде сеђаше са ученицима својим.

А беше близу пасха, празник јеврејски.

Подигнувши, дакле, Исус очи, и видевши да мноштво народа иде к Њему, рече Филипу: Где ћемо купити хлеба да ови једу?

А ово говораше кушајући га, јер сам знаше шта ће чинити.

Одговори Му Филип: Двеста гроша хлеба није доста да сваком од њих по мало допадне.

Рече Му један од ученика Његових, Андрија, брат Симона Петра:

Овде има једно момче које има пет хлебова јечмених и две рибе; али шта је то на толики свет!

А Исус рече: Посадите људе. А беше траве много на ономе месту. Посади се дакле људи на број око пет хиљада.

А Исус узевши оне хлебове, и давши хвалу, даде ученицима, а ученици онима који беху посађени; тако и од риба колико хтеше.

И кад се наситише, рече ученицима својим: Скупите комаде што претекоше да ништа не пропадне.

И скупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хлебова јечмених што претече иза оних што су јели.

А људи видевши чудо које учини Исус говораху: Ово је заиста онај пророк који треба да дође на свет.

А кад разуме Исус да хоће да дођу да Га ухвате и да Га учине царем, отиде опет у гору сам.

А кад би увече сиђоше ученици Његови на море,

И уђоше у лађу, и пођоше преко мора у Капернаум. И већ се беше смркло, а Исус не беше дошао к њима.

А море се подизаше од великог ветра.

Возивши, пак, око двадесет и пет или тридесет потркалишта угледаше Исуса где иде по мору и беше дошао близу до лађе, и уплашише се.

А Он им рече: Ја сам; не бојте се.

Онда Га с радошћу узеше у лађу; и одмах лађа би на земљи у коју иђаху.

Сутрадан, пак, народ који стајаше преко мора кад виде да лађе друге не беше онде осим оне једне што у њу уђоше ученици Његови, и да не уђе Исус с ученицима својим у лађу него сами ученици Његови отидоше,

А друге лађе из Тиверијаде дођоше близу оног места где једоше хлеб кад Господ даде хвалу,

Кад виде народ да Исуса не беше онде ни ученика Његових, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум да траже Исуса.

И нашавши Га преко мора рекоше Му: Рави! Кад си дошао овамо?

Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што чудеса видесте, него што једосте хлеба и наситисте се.

Старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за вечни живот, које ће вам дати Син човечији, јер овог потврди Отац Бог.

А они Му рекоше: Шта ћемо чинити да радимо дела Божија?

Одговори Исус и рече им: Ово је дело Божије да верујете оног кога Он посла.

А они Му рекоше: Какав дакле ти показујеш знак да видимо и да верујемо? Шта радиш ти?

Очеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: Хлеб с неба даде им да једу.

Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: Мојсије не даде вама хлеб с неба, него вам Отац мој даје хлеб истинити с неба;

Јер је хлеб Божији онај који силази с неба и даје живот свету.

Тада Му рекоше: Господе! Дај нам свагда тај хлеб.

А Исус им рече: Ја сам хлеб живота: Који мени долази неће огладнети, и који мене верује неће никад ожеднети.

Него вам казах да ме и видесте и не верујете.

Све што мени даје Отац к мени ће доћи; и који долази к мени нећу га истерати напоље.

Јер сиђох с неба не да чиним вољу своју, него вољу Оца који ме посла.

А ово је воља Оца који ме посла да од оног што ми даде ништа не изгубим, него да га васкрснем у последњи дан.

А ово је воља Оног који ме посла да сваки који види Сина и верује Га има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.

Тада викаху Јевреји на Њега што рече: Ја сам хлеб који сиђе с неба.

И говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како дакле он говори: Ја сиђох с неба?

Онда Исус одговори и рече им: Не вичите међу собом.

Нико не може доћи к мени ако га не довуче Отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.

У пророцима стоји написано: и биће сви научени од Бога. Сваки који чује од Оца и научи, доћи ће к мени.

Не да је ко видео Оца осим Оног који је од Бога: Он виде Оца.

Заиста, заиста вам кажем: који верује мене има живот вечни.

Ја сам Хлеб живота.

Очеви ваши једоше ману у пустињи, и помреше.

Ово је хлеб који силази с неба: да који од Њега једе не умре.

Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; који једе од овог хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу дати за живот света.

А Јевреји се препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тело своје да једемо?

А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина човечијег и не пијете крв Његову, нећете имати живот у себи.

Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан:

Јер је тело моје право јело и крв моја право пиће.

Који једе моје тело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему.

Као што ме посла живи Отац, и ја живим Оца ради; и који једе мене и он ће живети мене ради.

Ово је хлеб који сиђе с неба: не као што ваши очеви једоше ману, и помреше; који једе хлеб овај живеће вавек.

Ово рече у зборници кад учаше у Капернауму.

Тада многи од ученика Његових који слушаху рекоше: Ово је тврда беседа! Ко је може слушати?

А Исус знајући у себи да ученици Његови вичу на то, рече им: Зар вас ово саблажњава?

А кад видите Сина човечијег да одлази горе где је пре био?

Дух је оно што оживљава; тело не помаже ништа. Речи које вам ја рекох дух су и живот су.

Али имају неки међу вама који не верују. Јер знаше Исус од почетка који су што не верују, и ко ће Га издати.

И рече: Зато вам рекох да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од Оца мог.

Од тада многи од ученика Његових отидоше натраг, и више не иђаху с Њим.

А Исус рече дванаесторици: Да нећете и ви отићи?

Тада Му одговори Симон Петар: Господе! Коме ћемо ићи? Ти имаш речи вечног живота.

И ми веровасмо и познасмо да си Ти Христос, Син Бога Живога.

Исус им одговори: Не изабрах ли ја вас дванаесторицу, и један је од вас ђаво?

А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер Га он хтеде издати, и беше један од дванаесторице.