WeBible

Одговор благ утишава гнев, а реч прека подиже срдњу.

Језик мудрих људи украшава знање, а уста безумних просипају безумље.

Очи су Господње на сваком месту гледајући зле и добре.

Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од ветра.

Луд се руга наставом оца свог; а ко прима укор бива паметан.

У кући праведниковој има много блага; а у дохотку је безбожниковом расап.

Усне мудрих људи сеју знање, а срце безумничко не чини тако.

Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведних угодна Му је.

Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби.

Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умреће.

Пакао је и погибао пред Господом, а камоли срца синова човечијих.

Подсмевач не љуби оног ко га кори, нити иде к мудрима.

Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.

Срце разумно тражи знање, а уста безумних људи наслађују се безумљем.

Сви су дани невољникови зли; а ко је веселог срца, на гозби је једнако.

Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром.

Боље је јело од зеља где је љубав него од вола угојена где је мржња.

Човек гневљив замеће распру; а ко је спор на гнев, утишава свађу.

Пут је лењога као ограда од трња, а стаза је праведних насута.

Мудар је син радост оцу, а човек безуман презире матер своју.

Безумље је радост безумнику, а разуман човек ходи право.

Намере се расипају кад нема савета, а тврдо стоје где је много саветника.

Радује се човек одговором уста својих, и реч у време како је добра!

Пут к животу иде горе разумноме да се сачува од пакла одоздо.

Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује.

Мрске су Господу мисли зле, а беседе чистих миле су.

Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити.

Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло.

Далеко је Господ од безбожних, а молитву праведних чује.

Вид очни весели срце, добар глас гоји кости.

Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима.

Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.

Страх је Господњи настава к мудрости, и пре славе иде смерност.