WeBible

Речи цара Лемуила; сабране речи, којима га је учила мати његова.

Шта, сине мој, шта, сине утробе моје, и шта, сине завета мојих?

Не дај крепост своју женама, ни путеве своје онима што сатиру цареве.

Није за цареве, Лемуило, није за цареве да пију вино, ни за кнезове да пију силовито пиће,

Да не би пијући заборавио уредбе, и изменио правицу коме невољнику.

Подајте силовито пиће ономе који хоће да пропадне, и вино онима који су тужног срца;

Нека се напије и заборави своје сиромаштво, и да се више не сећа своје муке.

Отварај уста своја за немога, за ствар свих намењених смрти.

Отварај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме.

Ко ће наћи врсну жену? Јер вреди више него бисер.

Ослања се на њу срце мужа њеног, и добитка неће недостајати.

Чини му добро, а не зло, свега века свог.

Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим.

Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју.

Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао девојкама својим.

Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград.

Опасује снагом бедра своја и крепи мишице своје.

Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак.

Рукама својим маша се преслице, и прстима својим држи вретено.

Руку своју отвара сиромаху, и пружа руке убогоме.

Не боји се снега за своју чељад, јер сва чељад њена има по двоје хаљине.

Покриваче сама себи гради, тако платно и скерлет одело јој је

Зна се муж њен на вратима кад седи са старешинама земаљским.

Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу.

Одело јој је крепост и лепота, и осмева се на време које иде.

Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага.

Пази на владање чељади своје, и хлеба у лењости не једе.

Синови њени подижу се и благосиљају је; муж њен такође хвали је;

Многе су жене биле врсне, али ти их надвишујеш све.

Љупкост је преварна и лепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу.

Подајте јој од плода руку њених, и нека је хвале на вратима дела њена.