WeBible

Тада дакле Пилат узе Исуса и шиба га.

И војници сплетавши вијенац од трња метнуше му на главу, и обукоше му скерлетну хаљину,

И говораху: здраво, царе Јудејски! и бијаху га по образима.

Онда Пилат изиђе опет напоље, и рече им: ево га изводим к вама напоље, да видите да на њему не налазим никакве кривице.

А Исус изађе напоље под вијенцем од трња и у скерлетној хаљини. И рече им Пилат: ево човјека!

А кад га видјеше главари свештенички и момци, повикаше говорећи: распни га, распни. Пилат им рече: узмите га ви и распните, јер ја не налазим на њему кривице.

Одговорише му Јевреји: ми имамо закон и по закону нашему ваља да умре, јер начини себе сином Божијим.

Кад дакле Пилат чу ову ријеч, побоја се већма.

И опет уђе у судницу, и рече Исусу: одакле си ти? А Исус му не даде одговора.

А Пилат му рече: зар мени не говориш? не знаш ли да имам власт распети те, и власт имам пустити те?

Исус одговори: не би имао власти никакве нада мном кад ти не би било дано одозго; зато онај има већи гријех који ме предаде теби.

Од тада гледаше Пилат да га пусти. Али Јевреји викаху говорећи: ако овога пустиш нијеси пријатељ ћесару. Сваки који себе царем гради противи се ћесару.

Пилат дакле чувши ову ријеч изведе Исуса напоље, и сједе на судијску столицу на мјесту које се зове Калдрма а Јеврејски Гавата.

А бјеше петак уочи пасхе око шестога сахата; и Пилат рече Јеврејима: ево цар ваш.

А они викаху: узми, узми, распни га. Пилат им рече: зар цара вашега да разапнем? Одговорише главари свештенички: ми немамо цара осим ћесара.

Тада им га дакле предаде да се разапне. А они узеше Исуса и одведоше.

И носећи крст свој изиђе на мјесто које се зове Коштурница а Јеврејски Голгота.

Ондје га разапеше, и с њим другу двојицу с једне и с друге стране, а Исуса у сриједи.

Пилат пак написа и натис и метну на крст; и бјеше написано: Исус Назарећанин цар Јудејски.

И онај натпис читаше многи од Јевреја; јер мјесто бјеше близу града гдје разапеше Исуса; и бјеше написано Јеврејски, Грчки, Латински.

А Јеврејски главари свештенички говораху Пилату: не пиши: цар Јудејски, него да сам рече: ја сам цар Јудејски.

Пилат одговори: што писах писах.

А војници кад разапеше Исуса узеше његове хаљине и начинише четири дијела, свакоме војнику по дијел, и доламу; а долама не бјеше шивена него изаткана сва с врха до дна.

Онда рекоше међу собом: да је не деремо, него да бацамо коцке за њу коме ће допасти. Да се збуде писмо које говори: раздијелише хаљине моје међу собом, а за доламу моју бацише коцке. Војници дакле тако учинише.

А стајаху код крста Исусова мати његова, и сестра матере његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина.

А Исус видјевши матер и ученика кога љубљаше гдје стоји рече матери својој: жено! ето ти сина!

Потом рече ученику: ето ти матере! И од онога часа узе је ученик к себи.

Потом знајући Исус да се већ све сврши, да се збуде писмо рече: жедан сам.

Ондје стајаше суд пун оцта; и они напунише сунђер оцта, и натакнувши на трску, принесоше к устима његовијем.

А кад прими Исус оцат рече: сврши се. И преклонивши главу предаде дух.

А будући да бјеше петак, па да не би тијела остала на крсту у суботу (јер бијаше велики дан она субота), Јевреји молише Пилата да им пребију голијени па да их скину.

Онда дођоше војници, и првоме дакле пребише голијени, и другоме распетоме с њим.

А дошавши на Исуса, кад га видјеше да је већ умро, не пребише му голијени;

Него један од војника прободе му ребра копљем; и одмах изиђе крв и вода.

И онај што видје посвједочи, и свједочанство је његово истинито; и он зна да истину говори да ви вјерујете.

Јер се ово догоди да се збуде писмо: кост његова да се не преломи.

И опет друго писмо говори: погледаће онога кога прободоше.

А потом Јосиф из Ариматеје, који бјеше ученик Исусов али крадом од страха Јеврејскога, моли Пилата да узме тијело Исусово, и допусти Пилат. Онда дође и узе тијело Исусово.

А дође и Никодим, који прије долази Исусу ноћу, и донесе помијешане смирне и алоја око сто литара.

И узеше тијело Исусово, и обавише га платном с мирисима, као што је обичај у Јевреја да укопавају.

А бијаше близу онога мјеста гдје бјеше разапет, врт, и у врту гроб нов, у који нико никад не бјеше метнут.

Ондје дакле петка ради Јеврејскога, јер бјеше близу гроб, метнуше Исуса.