Још рече Господ Мојсију говорећи:
Начини себи двије трубе од сребра, коване да буду; њима ћеш сазивати збор и заповиједати да полази војска.
Кад обје затрубе, тада нека се скупља к теби сав збор на врата шатора од састанка.
А кад једна затруби, тада нека се скупљају к теби кнезови, главари од тисућа Израиљевијех.
А кад затрубите потресајући, тада нека се креће око који лежи према истоку.
А кад затрубите други пут потресајући, онда нека се креће око који је према југу; потресајући нека се труби кад треба да пођу.
А кад сазивате збор, трубите, али не потресајући.
А нека трубе у трубе синови Аронови свештеници; то да вам је уредба вјечна од кољена до кољена.
И кад пођете на војску у земљи својој на непријатеља који удари на вас, трубите у трубе потресајући; и Господ Бог ваш опоменуће вас се, и сачуваћете се од непријатеља својих.
Тако и у дан весеља својега и на празнике своје и почетке мјесеца својих трубите у трубе приносећи жртве своје паљенице и жртве своје захвалне, и биће вам спомен пред Богом вашим. Ја сам Господ Бог ваш.
И у двадесети дан другога мјесеца друге године подиже се облак изнад шатора од свједочанства.
И пођоше синови Израиљеви својим редом из пустиње Синајске, и устави се облак у пустињи Фаранској.
Тако пођоше први пут, као што Господ заповједи преко Мојсија.
И пође напријед застава војске синова Јудинијех у четама својим; и над војском њиховом бјеше Насон син Аминадавов;
А над војском племена синова Исахаровијех Натанаило син Согаров;
А над војском племена синова Завулоновијех Елијав син Хелонов.
И сложише шатор, па пођоше синови Гирсонови и синови Мераријеви носећи шатор.
Потом пође застава војске синова Рувимовијех, а над њиховом војском бјеше Елисур син Седијуров,
А над војском племена синова Симеуновијех Саламило син Сурисадајев,
А над војском племена синова Гадовијех Елисаф син Рагуилов.
И пођоше синови Катови носећи светињу, да би они подигли шатор докле ови дођу.
Потом пође застава војске синова Јефремовијех у четама својим, а над војском њиховом бјеше Елисама син Емијудов,
А над војском племена синова Манасијиних Гамалило син Фадасуров,
А над војском племена синова Венијаминових Авидан син Гадеонијев.
Најпослије пође застава војске синова Дановијех у четама својим, задња војска, и над војском њиховом бјеше Ахијезер син Амисадајев,
А над војском племена синова Асировијех Фагаило син Ехранов,
А над војском племена синова Нефталимовијех Ахиреј син Енанов.
Тијем редом пођоше синови Израиљеви у четама својим, и тако иђаху.
А Мојсије рече Јоваву сину Рагуилову Мадијанину, тасту својему: идемо на мјесто за које рече Господ: вама ћу га дати. Хајде с нама, и добро ћемо ти учинити, јер је Господ обећао Израиљу много добра.
А он му рече: нећу ићи, него идем у своју земљу и у род свој.
А Мојсије рече немој нас оставити, јер знаш мјеста у пустињи гдје бисмо могли стајати, па нам буди вођ.
И ако пођеш с нама кад дође добро које ће нам учинити Господ, учинићемо ти добро.
И тако пођоше од горе Господње, и иђаху три дана, и ковчег завјета Господњега иђаше пред њима три дана тражећи мјесто гдје би починули.
И облак Господњи бјеше над њима сваки дан кад полажаху с мјеста, гдје бијаху у околу.
И кад полажаше ковчег, говораше Мојсије: устани Господе, и нека се разаспу непријатељи твоји, и нека бјеже испред тебе који мрзе на те.
А кад се устављаше, говораше: уврати се, Господе, к мноштву тисућа Израиљевијех.
